Окружница председника Новог синдиката здравства Србије од 09.11.2016.год.

Поштоване колегинице и колеге, уважени чланови Новог синдиката здравства,

дозволите да вас на почетку ове окружнице све срдачно поздравим и да пожелим да заједно нађемо довољно снаге, ентузијазма и јединства, јер се свака невоља и тешкоћа лакше подноси и решава уз спознају да нико од нас није сам и да сви имамо нашу заједничку Организацију.

У здравству Србије нема више ко да ради. Они који су остали на својим радним местима и пословима су ужасно преоптерећени, брутално експлоатисани, раде за двоје или троје колегиница и колега које недостају и једноставно све то постаје неиздрживо.

Министарство здравља Републике Србије је терет политике „буџетске консолидације и елиминације дефицита“  свалило готово искључиво на плећа запослених у здравству и корисника здравствених услуга. Уз све хвалоспеве о „унапређењу здравствене заштите“ или „уређењу области здравствене заштите“ у стварности можемо приметити да смо сви постали жртве нечијих „успеха и победа“.

Цео систем јавне здравствене заштите се заснива на суровости, а највећи терет у сређивању финансија у здравственом систему је пао на најслабије и економски и социјално најнемоћније.

Страховит напор и високу цену плаћају запослени у здравству, јер се добар део такозваних успеха и уштеда када је Министарство здравља у питању свео на кадровску катастрофу, на десетковање броја запослених, на стварање услова да запослени у здравству не желећи да трпе беду и понижење одлазе из здравственог система, неко у иностранство, а неко у приватне установе.

Министарство здравља се у односу на чињеницу да постоји страховит кадровски дефицит и недостатак запослених у здравственим установама, понаша практично инфантилно. Очито их није брига што у многим установама ради двоструко мањи број медицинских сестара, здравствених техничара, лекара одређених специјалности, спремачица, сервирки, техничког особља у односу на важеће прописе и кадровске нормативе. Једноставно, министар се прави као да овај проблем не постоји, као да десетине здравствених радника не беже од беде и понижавајућих услова рада у Норвешку, Немачку, приватне здравствене установе, или једноставно одлазе у старосну или инвалидску пензију. То му није битно. Битно је да се фотографише поред гама-ножа и сала за катетеризацију, као да уопште није битна чињеница да у здравству нема ко да ради.

Једноставно, професионално и кадровско десетковање.

Влада РС се претворила у највећег прекршиоца сопственог Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности, дакле акта који прописује колико запослених у здравству треба да ради.

Због свега овога, а поготово због недовољног броја извршилаца и стравичне нехигијене у многим здравственим установама ми плаћамо страшан данак – губимо људске животе.

А ми као здравствени радници и сви остали запослени у здравству смо приковани на стуб срама у немогућности да са временом и средствима које су нам на располагању пружимо грађанима Србије најелементарнији квалитет здравствене заштите. Кад свему овоме још придодамо неке битанге у нашим редовима, као и масу партијских директорчића који једино знају да униште сопствене установе, слика постаје много потпунија.

Нови синдикат здравства Србије је пре неколико година на конференцији за штампу под радним називом „Прети ли здравству Србије кадровска катастрофа?“ покушао да упозори јавност и све надлежне на оно што нам долази и што је непосредно пред нама. Новинари који су дошли на тада одржану конференцију за медије су више личили на провокаторе које ова озбиљна тема уопште није занимала, али су нам зато постављали тривијална питања о измишљеним аферама.

Наш Синдикат сматра да овакво стање више не можемо да трпимо нити као професионалци, нити као честити људи. Ову битку не можемо добити сами, јер су професионални и социјални противници силни и надобудни, а међу запосленима у здравству преовлађује безнадеђе, страх, дезорјентисаност и професионална депресија.

Треба да се удружимо са другим жртвама, да позовемо у помоћ наше сапатнике, наше пацијенте, кориснике здравствених услуга, родитеље озбиљно оболеле деце, пензионере, све измучене и напаћене.

Сматрам да је у заједничком наступу нашег Синдиката, удружења пацијената, удружења родитеља оболеле деце и особа са посебним потребама, са удружењима инвалида рада као и удружењима болесника од одређених специфичних болести потребно наступити заједнички и одлучно, са спремношћу да се боримо да сви заједно више не будемо жртве „буџетске консолидације“, него да наши пацијенти имају право на ваљано лечење и исправан третман, а ми запослени у здравству да не морамо да за најбедније плате у здравству Европе радимо посао за двоје, или троје наших непостојећих колега.

Имајући све наведено у виду, руководство Новог синдиката здравства ће контактирати више удружења, организација и заинтересованих лица , а на крају ћемо, надамо се у наредних месец дана организовати и координациони састанак председника синдикалих организација Новог синдиката зравства Србије, заједно са свима онима који желе да подрже нашу праведну борбу за спас професије.

О датуму и времену одржавања координационог састанка бићете правовремено обавештени.

У прилогу ове окружнице шаљемо вам копију мишљења Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања од 15.08.2016.год. које се односи на питање законитости прековременог рада запослених у здравству, чије је радно време скраћено због изложености посебним ризицима, односно тешким, напорним и за здравље штетним пословима. Ово мишљење можете користити као консултативни став и у случајевима када оно одговара интересима нашег чланства.

Синдикални поздрав, са солидарношћу!

у Београду, 09.11.2016.год.
Живорад Мркић  с.р.,  председник НСЗ