ГОСТОВАЊЕ ЖИВОРАДА МРКИЋА, ПРЕДСЕДНИКА НСЗ НА ТВ Н1

Поштоване колегинице и колеге,

шаљемо вам видео снимак гостовања председника Новог синдиката здравства Србије на ТВ Н1  у емисији "Дан уживо", 24.јануара 2019.год. 

Тема емисије се односила на проблем да око 70 000 пацијената у Републици Србији се налази на листама чекања за оперативне захвате, дијагностичке и терапијске процедуре.

Колега Мркић је приликом сагледавања овог проблема направио посебан осврт на корене његовог настанка, који се односе на неадекватну кадровску политику у здравству, веома мале зараде запослених, недовољан број запослених, лоше услове за рад, веома лошу кадровску политику када се ради о постављању директора и руководилаца здравствених установа, проблеме везане за одлазак здравствених професионалаца у иностранство и приватни сектор и сл. Такође, колега Мркић је предложио одређена

 конкретна решења за наведене проблеме, која се ослањају и на упоредна инострана искуства држава које су имале сличан проблем.

Уласком на доле постављену web adresu отвара вам се могућност да интервју колеге Мркића погледате у целости.

у Београду, 25.01.2019.год.                             Радна група за информисање НСЗ

Stupar: Prigovori pacijenata svedeni na minimum

Direktor Doma zdravlja „Dr Mladen Stojanović“, dr Goran Stupar, osvrćući se na 2018. godinu rekao je da je poslovanje u prošloj godini, što se ekonomskih parametara tiče bilo uspešno, a prigovori pacijenata zaštitniku prava, svedeni su na minimum.

---

– U okviru ustanove trudimo se da pacijentima izađemo u susret maksimalno. Ekonomski parametri nas svrstavaju među prvih deset domova zdravlja u Srbiji, apoteka nam je u prošloj godini prebacila plan od 74 miliona dinara i ostvarila 81 milion. Kroz Medicinu rada smo ostvarili priličnu sumu sopstvenih prihoda koje su nam omogućile normalno funkcionisanje ostalih službi, da se kupe nedostajući lekovi i sanitetski materijal, potom da se obnovi i kompjuterska oprema i kupili smo i dva putnička vozila za potrebe službe kućnog lečenja i zanovili smo i vozni park u našim službama po selima.

– Prošle godine smo završili i građevinske radove u ambulanti u Gajdobri (zamena krova i stolarije, sređivanje prilaza), u ambulanti u Silbašu (nova stolarija i prilazi ambulanti). Slične intervencije ćemo uraditi i u Novoj Gajdobri i Mladenovu, a ako ostane sredstava, i u Obrovcu. Sve u svemu, prošla 2018. godina je bila uspešna.

– Vratili su nam se i lekari sa specijalizacije, na Medicini rada dr Tijana Vuković, internista dr Goran Latković, pedijatar Jelena Borovnica Samardžija, ginekolog Kristina Ivković Šunjka, fizijatar Nataša Babić. S njima smo ojačani i možemo pružiti korisnicima kvalitetnu zdrvastvenu uslugu.

– Iz sopstvenih sredstava, a uz pomoć lokalne samouprave, mi angažujemo po potrebi dečijeg hirurga i otropeda. Kod odlazaka lekara na godišnji odmor, mi iz sopstvenih sredstava angažujemo zamenu, tako da pružanje zdravstvene usluge u našem domu zdravlja je konstantno tokom cele godine. Naš dom zdravlja ima i vanbolničku hemodijalizu, trenutno se dijalizira šezdesetak pacijenata i dolaze iz opština Bačka Palanka, Bač, Bački Petrovac i Novi Sad. Imamo tu izvrsnu doktorku Draganu Pilipović, koja je internista i subspecijalista nefrolog.

– U naš dom zdravlja se najviše javljaju oboleli od kardio-vaskularnih bolesti i šećerne bolesti. Te dve bolesti su dominantne u našoj populaciji, kako je to u svetu, a Vojvodina je prednjači po šećernoj bolesti u Srbiji.

– Pravila Super fudbalske lige Srbije predviđaju prisustvo lekara obe ekipe plus potuno opremljeno vozilo Službe hitne medicinske pomoći sa ekipom na utakmica OFK Bačke na stadionu „Slavko Maletin Vava“. To smo i obezbedili.

– U saradnji sa Skupštinom opštine mi smo aplikovali Upravi za kapitalna ulaganja, gde je napravljen jedan ozbiljan projekat za rekonstrukciju kompletne centralne zgrade Doma zdravlja „Dr Mladen Stojanović“, gde je planirana nadogradnja jednog sprata, rekonstrukcija zgrade od sistema grejanja, električne instalacije, informatičke instalacije, dakle svi segmenti su pokriveni.

– Najviše su angažovani JP „Standard“ iz našeg grada i JP „Urbanizam“ iz Šida na izradi projekta koji će iznositi oko 180 miliona dinara. Planirano je i proširenje parkinga, postavljanje rampe-nastrešnice za hitnu službu za zaštitu pacijenata od vremenskih prilika.

– Krećemo sa radom u Službi za ginekologiju, kao najurgentniji, potom jednu po jednu od službi i to neće ometati rad i pružanje usluga. Radovi će se završiti za oko dve godine.

Na kraju, dr Goran Stupar nam je svima dao savet, kako da što manje tražimo usluge ustanove na čijem čelu se nalazi:

– Preporučujem uravnoteženu ishranu i potrošnju u toku dana. Ujutro i uveče unos i potrošnja treba budu podjednaki, jer ja sam lično protiv svih dijeta, nisam ni pristalica vegetarijanske ni samo mesne ishrane. Ali treba i imati kulturu rekreativnih aktivnosti shodno godinama, tri do četiri puta nedeljno koristiti blagodeti Palanke i njene okoline za šetnje, što će biti apsolutno dobar trening i za krvne sudove ,za srce, za pluća i za kompletan mišićno-koštani sistem. Ako nam je infarkt ili moždani udar signal da nabrojano učinimo, tada smo već zakasnili.

POTPISAN NOVI UGOVOR

Potpisan je Ugovor o kupovini na rate sa Robnom kućom METRO-DOLAR.
Kupovina je na tri rate sa potvrdom Novog sindikata i sa ličnom kartom.

Predstoje obimne investicije u palanački dom zdravlja

BAČKA PALANKA: U ovoj i narednoj godini Domu zdravlja u Bačkoj Palanci predstoje velika ulaganja u objekte i opremu, ali i kadrovsko jačanje ustanove, jer se nekoliko lekara vratilo sa specijalizacije.

---

Ustanova sada ima oko 400 zaposlenih, od kojih su 60 lekari, i pruža zdravstvene usluge za oko 60.000 ljudi ove i susednih opština.

Dr Goran Stupar

– U saradnji sa lokalnom samoupravom aplicirali smo kod Uprave za kapitalna ulaganja gde je napravljen ozbiljan projekat za rekonstrukciju kompletne centralne zgrade Doma zdravlja „Dr Maden Stojanović“ u Bačkoj Palanci – kaže direktor dr Goran Stupar. – Planirana je nadogradnja jednog sprata, rekonstrukcija zgrade od sistema za grejanje, preko elektro-instalacija, pa i informatičkih kapaciteta.

Na projektu je najviše angažovano opštinsko Javno preduzeće „Standard“ i JP „Urbanizam“ iz Šida, a vrednost projekta je 180 miliona dinara. Planirano je i proširenje parkinga, postavljanje rampe, odnosno nastrešnice za potrebe hitne službe.

– Radovi će krenuti u radnom prostoru Službe za ginekologiju, a potom, idemo redom. Uradiće se tako da ovi poslovi neće ometati rad i pružanje usluga pacijentima, a ceo posao treba da bude završen za oko dve godine – potvrdio je Stupar.

U minuloj godini završeni su građevinski radovi na ambulanti u Gajdobri, gde je su zamenjeni krov i stolarija, a uređen je i prilaz zgradi. Ambulanta u Silbašu dobila je novu stolariju i uređene prilaze. Slične intervencije radiće se i na objektima u Novoj Gajdobri i Mladenovu, a ako preostane sredstava i u Obrovcu.

Osim ekonomskih parametara u prošloj godini, pozitivni su i drugi aspekti rada ustanove. Direktor potvrđuje da su prigovori pacijenata zaštitniku njihovih prava svedeni na minimum.

– Ekonomski parametri nas svrstavaju među prvih deset najuspešnijih domova zdravlja u Srbiji. Naša apoteka je prošle godine ostvarila prihod 81 milion dinara što je sedam miliona više od plana. Kroz Medicinu rada ostvarili smo značajna sredstva što nam je omogućilo normalno funkcionisanje ostalih službi. Od toga novca kupovali smo nedostajuće lekove i sanitetski materijal, obnovili kompjutersku opremu, kupili dva putnička vozila za potrebe Službe kućne nege, ali i zanovili vozni park u našim službama u selima – kaže dr Stupar.

Novi specijalisti

Sa zadovoljstvom dr Goran Stupar ističe da su se u ustanovu vratili lekari sa specijalizacije – medicine rada dr Tijana Vuković, internista dr Goran Latković, pedijatar dr Jelena Borovnica Samardžija, ginekolog dr Kristina Ivković Šunjka, fizijatar dr Nataša Babić.

– Sa njima smo ojačani, a iz sopstvenih sredstava i uz pomoć lokalne samouprave, angažujemo po potrebi dečijeg hiruga i ortopeda. Imamo i vanbolničku dijalizu, a trenutno se dijalizira 60-tak pacijenata iz naše opštine, ali i opština Bač i Bački Petrovac, pa i iz Novog Sada. Taj deo izvrsno vodi dr Dragana Pilipović koja je internista i subspecijalista nefrolog – rekao nam je direktor dr Stupar.

Lekari sa pasošem – bačkopalanačka služba hitne pomoći

Služba hitne medicinske pomoći u Bačkoj Palanci prošle godine je imala više od 4 hiljade intervencija na terenu. Ništa neobično da njihovi saniteti ne moraju svaki drugi dan više puta da prelaze državnu granicu da bi što hitnije odgovorili na pozive pacijenata.

Lekar Milan Žarković na čelu je Službe hitne medicinske pomoći u Bačkoj Palanci i tima od 40 zaposlenih koji svaki dan na posao obavezno nose i pasoš. Opština Bačka Palanka ima 13 sela, a naselja Neštin i Vizić su na drugoj sremskoj strani Dunava i najbliža komunikacija je preko mosta koji spaja Bačku Palanku i Ilok.

Praktično, državnu granicu sa Hrvatskom pređu četiri puta zbog jedne intervencije, a to je svaki drugi dan.

„Ako slučajno žurimo ili kada vide da imamo nekih problema ili je gužva, onda nas najčešće puštaju i bez pečata. Imamo jako dobru saradnju sa njima i nema nikakvih problema“, kaže dr Milan Žarković, iz Službe Hitne Medicinske pomoći u Bačkoj Palanci.

„Jedna od osnovnih obaveza i dužnosti u Službi hitne mediinske pomoći i svih naših zaposlenih je da na posao nose pasoš. Relativno brzo se popuni.  Jedino je to možda malo otežavajuća okolnost“, kaže Biljana Vujatović, medicinska sestra.

Siniša Lugonja, vozač saniteta dodaje: „Više je problem što je pasoš lošeg kvaliteta, pa ispuca od upotrebe nego što ga oni pečatiraju. Ne udaraju nam stalno, korektni su.“

Meštani Vizića i Neština kažu malo im je bilo lakše kada su do pre 5 godina preko granice mogli s pograničnom propusnicom.

„Nekad je to bila pogranična propusnuica, sada već trebaju pasoši. „Bebe koje imaju nekoliko meseci već moraju imati urađene pasoše. Jako je komplikovano“, kaže Živko Dragojlović iz Neština.

„Moramo da idemo na skelu, na Banoštor – Begeč ili okolo preko Novog Sada da nosimo našu robu, a da prođemo na Palanci i Iloku – mi ne možemo sa robom da prolazimo. Znači, sve što proizvedemo, pšenicu, kukuruz, mi nosimo u Mitrovicu, Beočin, prema Beogradu“, objašnjava Đorđe Kerečević, poljoprivrednik iz Neština.

A taj, drugi put od gotovo 100 kilometara, deset puta je duži od onog ispresecanog državnim granicama.

NOVINE U POSEBNOM KOLEKTIVNOM UGOVORU

Novine u Posebnom kolektivnom ugovoru za zdravstvene ustanove: 
- pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju u visini tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji 
- pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja u visini jedne prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji 
- jubilarna nagrada za 40 godina rada u visini od tri prosečne mesečne zarade
Pogledajte OVDE (str 128)

Bačka Palanka: Ekipe Hitne pomoći na posao uvek nose pasoš

Hitna pomoć u Bačkoj Palanci jedina u našoj zemlji mora nekada i dva puta tokom jedne intervencije da prođe kroz drugu državu.

---

Pored Bačke Palanke, ekipe Hitne pomoći brinu se za još 13 sela. Do Pivnica, ka severu, imaju skoro 40 kilometara, dok na jug „dobacuju“ i do dva sremska sela sa druge strane Dunava, koja su u sastavu njihove opštine, Neštin i Vizić. Problem je što je najbliži most koji ih povezuje sa tim selima sada državna granica i put ka Iloku, pa da bi došli do pacijenata moraju da uđu i izađu iz Hrvatske, odnosno da u jednom smeru pređu dva puta granicu i četiri granična prelaza. Tako da je normalno da zaposleni u bačkopalanačkoj Hitnoj pomoći uz sebe uvek imaju pasoš.

„Imamo prioritet na svim graničnim prelazima prilikom hitnih intervencija, jer smo u neobičnoj situaciji. Saradnja i sa našim i sa hrvatskim graničnim policajcima je dobra, često nam i ne udaraju pečate, jer bi nam se pasoš potrošio za nekoliko meseci. Nekad dnevno pređemo i 4.000 kilometara, što je stvarno puno i obaramo rekorde u ovoj zemlji kada su pređeni kilometri u pitanju“, kaže za Blic dr Milan Žarković, načelnik Hitne pomoći u Bačkoj Palanci.

Iako je u pitanju granica EU i ostatka Evrope, gde su kontrole inače rigorozne, u hitnim slučajevima granične službe reaguju ljudski, ponekad čak i zaobilazeći propise, pošto se dogodi i da pacijenti nemaju dokumenta.

„Imali smo intervenciju i vozili smo ženu u bolnicu, ali ona nije imala dokumenta. Stajem na hrvatskoj granici i zamolim da nam puste jednog pacijenta bez dokumenata, a policajac odmah kaže ‘ti možeš i petoro’. Tada ga prepoznam, jednom mu je pozlilo u Bačkoj Palanci na pijaci i mi smo ga zbrinuli. Hteo je da plati jer je strani državljanin, ali sam mu rekao da ga Srbija časti. Zapamtio čovek“, priča Žarković.

Imaju i pacijenta koji dolazi na dijalizu tri puta nedeljno iz Neština u Bačku Palanku, pa je jedan od najčešćih posetilaca graničnih prelaza.

U Hitnoj pomoći u Bačkoj Palanci radi 40 ljudi. U toku radnog dana zbrinu oko 80 pacijenata i u toku 2018. godine imali su više od 4.000 vožnji.

Komplikacije sa graničnim prelazom javljaju se i kada se šalju lekovi za seoske ambulante i apoteke iz Doma zdravlja u Bačkoj Palanci. Pošto lekovi ne mogu tek tako da se prebace preko granice oni se najčešće šalju skelom koja plovi između Begeča i Banoštora.