Поштоване колегинице и колеге,
чланови Новог сндиката здравства Србије, запослени у здравственом систему РС и
приватним здравственим установама, пред нама је 1.мај, међународни Дан рада и
дан интернационалне радничке солидарности. У неким крајевима света овај
планетарни празник биће прослављен свечаним поворкама и у ведром духу, а у
многим земљама биће традиционално бурних и громогласних протеста, сузавца,
водених топова и „молотовљевих коктела“. Имајући у виду глобалну економску
ситуацију, овај други начин обележавања Празника ће вероватно бити
доминантнији.
У Србији, која је одавно постала
социјална јаруга у коју су пропала сва радничка, економска, социјална,
друштвена, синдикална и остала права радних људи и њихових породица неће се, на
жалост, десити ништа спектакуларно. Потлачени, понижени, економски и
професионално уништени радници Србије су у стању такве депресије и социјалне
дезорјентисаности да ће ове године, чак и ако буде лепо време, вероватно бити
мање првомајских роштиља и прасића на ражњу, јер је месо поскупело, а
извршитељи постали најчешћи гости. Можда ће понеки од синдиката покушати да
обележи 1.мај, али то ће вероватно бити урађено веома пажљиво, да се неко из
власти или од послодаваца случајно не би наљутио.
Нови синдикат здравства Србије ће
кренути у протестне активности после 1.маја. Нека нам празнични дани послуже да
добро размислимо о свему а поготово о нашој урушеној и омаловаженој професији,
о нашим платама које уместо егзистенције омогућавају само чемер и глад, о томе
да нас је сваким даном све мање на радним местима јер траје непрекидни егзодус
наших колега који траже спаса за себе и своје породице, па одлазе пут Немачке,
Норвешке, Емирата... Дајте да размислимо о насилничком и игнорантском понашању
управа здравствених установа, о директорима који не могу да прихвате чињеницу
да су запослени у здравству и наши пацијенти људска бића, а не њихови сужњи или
предмет сурове експлоатације. Размислимо ми који смо одлучили да останемо овде,
у Србији, у њеном здравственом систему. Размислимо колико смо пали, где се
налазимо и шта нам спремају.
Међутим, 1.мај је празник радничког
поноса и солидарности, самосвести радних људи и њихове вековне борбе за бољи
свет и за достојанство људског живота. Због тога, после 1.маја крећемо у
акцију, у борбу за право наше уграбљено – како се то дивно пева у „Падај сило и
неправдо“. Разлога за синдикалну борбу има много, познати су вам и потпуно их
је излишно понављати. Зато се припремите и заузмите место у протестној колони.
СРЕЋАН ВАМ
1.МАЈ – МЕЂУНАРОДНИ ДАН РАДА !
Нови синдикат
здравства Србије
